emmanuelle bercot – clément

clement

francuski film je poput posebnog filmskog žanra. dovoljno je reći ‘gledao sam francuski film’ pa da se pretpostavi da imamo slučaj sa nečim dosta drugačijim od većine filmova drugih nacija. da li je nešto u tamošnjoj klimi ili šta već, ali čak i autori iz drugih zemalja koji snimaju svoje filmove tamo prevaziđu svoj pređašnji stil i počnu da snimaju “francuski žanr”. možemo tu očekivati sve tabue, sve bizarnosti, svu dosadu, nekomunikativnost, radikalnost u izrazu, zaplete o kojima razmišljamo u dubokoj samoći i koju ne bi priznali ni da smo izloženi waterboardingu. ne znam kako sam se navozao na francuski film ali nikada nisam imao problema sa surovim realizmom u njemu, sa viškom tišine, sa prikazivanjem dosade u realnom vremenu, sa perverzijama. moguće jer sam se tripovao da me to čini posebnim i pametnijim. vrag bi ga znao. ali, zaista, puno toga sam saznao i video gledajući ih i na mojoj umišljenoj listi najboljih filmova ne mali je broj francuskih filmova.

nedavno sam tako u jednom od bezbrojnih epskih smaranja naleteo na film ‘clement’ izvesne francuske autorke emmanuelle bercot, koja je ovaj film režirala, producirala, napisala scenario i glumila glavnu ulogu. vrlo pohvalno. ne mogu reći da mi se film dopao ali je svakako vredan pažnje zbog teme. naime, tema je ljubavna veza između žene starije 20 godina od muškarca. dobro, relativno opšte mesto današnjeg doba. jeste, ali…muškarac ima 12 godina! e, to je već nešto. mislim, francuski film se nikada neće umoriti od svih mogućih forma uznemiravanja poštenog pučanstva i ovo je još jedan od bezbrojnih doprinosa tome. nažalost, sem početne namere da se pozabavi ovom temom on je jedva šta drugo uspeo. ništa u filmu nije opravdalo zanimljivu premisu: od razvoja njihovog odnosa, razumevanja njene motivacije da se zaljubi u dete, preko načina kako je snimljen (digitalnom kamerom iz ruke), do scene seksa između nje i klinca. dečak, za razliku od rediteljke i glavne glumice, ima opasno iritantnu pojavu i ne, nije da sam ljubomoran što je već sa 12 godina, pre nego što mu se kurčić pošteno i digao (gde sam ja bio sa 12 godina? nigde. šta sam radio? ništa.) ubo tetku, već je zaista u svojoj detinjoj strasti i mačo tripu više zaslužio šklempu nego pičokaru. ali, to je samo jedna od brojnih mana filma koji ne uspeva ni da nam pokaže dinamiku njihovog odnosa, koji uporno izbegava dečakovo golo telo (jebi ga, hoćeš kontraverznu temu, idi do kraja) i pre svega potpuno podbacuje u motivima. nijednog trenutka nisam poverovao kako je moguće doći do takvog odnosa niti “proživeo” njihov odnos. ok, razumem da ljubav ne bira, da je pad neuračunljiv, da može svakom da se desi (da li) ali, opet, osnovno meso na ovaj interesantan kostur ne postoji. aplauz ide za hrabrost ovoj grancuskinji da se pozabavi ovom kompleksnom temom i za pojedina rediteljska rešenja, ali sve drugo ostaje za nauk budućim sličnim pokušajima u, pretpostavljam, “francuskom žanru”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s