michael rowe – leap year

MV5BMTkzMDUzMDk4OF5BMl5BanBnXkFtZTcwMDMxMDE3NQ@@._V1_SX640_SY720_

krajem prošlog veka, pre renesanse gledanja filmova koju je doneo internet, ovakve uratke sam gledao u osami festivala autorskog filma. i dan danas se sećam detalja pojedinih filmova kojima ne samo da nisam zapamtio zemlju porekla već ni reditelja ni naziv. bili su to rani dani moje filmske edukacije kojih se danas sa setom sećam i možda se baš tu krije neočekivan uspeh ovog filma u mojoj percepciji. on donosi atmosferu i iskustvo tih davno odgledanih misterija koje su ostavile dubokog traga na našeg malog junaka.

gotovo bez budžeta, ovaj meksički film australijskog reditelja (!) opet ukazuje na nepojmljivo dno srpske kinematografije. snimljen skoro potpuno u jednoj sobi, film prikazuje život mlade laure (izuzetna monica del carmen), koja je kao nešto poput freelance novinarke. ona živi tužan i usamljeni život neprestano boraveći u stanu, posmatrajući tuđe živote, prekidajući monotoniju povremenim noćnim izlascima tokom kojih privede različite mužjake koje ne uspeva da zadrži duže od jedne noći. sve to tako ide dok ne sretne jednog tipa sa kojim ulazi u sado-mazo i prilično surovu seksualnu vezu.

pre svega, aplauz za prikazan golden shower! kamo sve drugo, samo da ovo ima u mainstream filmu dovoljno je za pažnju. ali, pored toga, imamo i fascinantnu studiju karaktera. ova glavna glumica je izuzetna u prikazivanju dnevne rutine, svih detalja koje radimo u samoći a koji nisu pristojni da se prikažu na filmu, i njena pojava nosi veliki deo filma. skromna filmska estetika dobro korespondira sa skromnim životom glavnog lika i njenim dosadnim navikama i baš je to, paradoksalno, ono što nam drži pažnju. kombinujući ekstreme tuge, seksualnog zadovoljstva, bola, dosade i depresije reditelj nam pripoveda priču o jednom malom usamljenom životu koji se snažno ucrtava u našu memoriju baš zato jer je toliko običan.

ne znam. čitam sada šta sam napisao i nisam siguran da se naslućuje kvalitet ovog filma koji bi opravdao pisanje o njemu. pre mi se čini da je uspeo kod mene da dotakne nešto potisnuto a dobro poznato. mnogo je generičkih momenata u filmu koji se me vraćali u prošlost i koji su izazvali osećanja koja sam nekada i sam delio. mnoštvo detalja u njenoj sobi (posteljina, ukrasi na zidu, njena odeća, pokrivač…), njene navike, gestovi, usamljenost, njen toliko normalan život, sve su to momenti koje sam i sam viđao. njen karakter sadrži brojne osobe koje sam poznavao, njen stan je stan u kojem sam bio a njena tuga dobro poznata. to razumevanje njenog psihološkog stanja i svega što je čini, predstava ljudskog koja je na momente i bolni i mučna i tužna ali, u isto vreme, i grandiozno humana, učinilo je da ovaj film snažno vibrira svaki put kada bih ga pogledao.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s